Tek što smo prihvatili korišćenje internet servisa u svakodnevnom poslovanju i jedva prevazišli strah od istog, pojavila se nova bojazan koja muči većinu korisnika u našoj zemlji. Naime, trenutno aktuelna paranoja se tiče ostavljanja ličnih podataka na formularima koje određene web stranice zahtevaju. To mogu biti osnovni podaci u vidu imena i prezimena, adrese, JMBG-a ali u određenim sluč
ajevima zahteva se broj platne kartice, PIN, broj telefona, itd. Sajtovi na kojima je potrebno ostaviti ovakve podatke su uglavnom komercijalne prirode, pa ih uglavnom koristimo za naručivanje proizvoda, oglašavanje, razna plaćanja, kao i registracije na raznim sistemima. Naravno, kao i prema svakom savremenom sistemu i informacionom trendu, naš narod je i prema ovom načinu obavljanja poslova ostao skeptičan. Budući da živimo u okolnostima kakve jesu a da je internet pogodno sredstvo za zloupotrebu korisnih informacija, nije ni čudo što je ovo tabu za internet korisnike u zemlji.
Većini su poznati slučajevi phishing-a gde se od korisnika izvlače informacije navodeći ga da misli da je kontaktiran od strane njegove banke, organizatora neke nagradne igre ili promotivne kampanje i to putem e-maila na koji je potrebno odgovoriti podacima o njegovoj kartici kako bi mogao da preuzme nagradu ili porudžbinu. Neke od žrtava cyber prevara su oštećeni zahvaljujući dobro razrađenim pharming sistemima, gde se posetilac sajta (uglavnom su to finansijske ustanove) redirektuje na lažan sajt istog sadržaja koji takođe zahteva odavanje poverljivih podataka, i tako kreće priča. Ima još mnogo načina na koji se mogu otkriti informacije za zloupotrebu, i te priče su upravo ono što stoji najupečatljivije u mislima naših sugrađana kada dođu u situaciju da ostave svoje podatke. Tako poučeni nezgodnim iskustvom od nekog poznanika, prosečan internet korisnik kada naiđe na običnu formu (obrazac) na nekoj stranici, obično odbije da popuni. Sa takvim problemima koji potiču od ljudske nepoverljivosti smo se i mi susretali.
Na portalu NekretnineSrbije.com prilikom postavljanja svakog oglasa potrebno je da oglašivač popuni Deklaraciju o oglašavanju kojom po Zakonu potvrđuje validnost unetih podataka. Dakle, radi se o prostom obrascu koji sadrži polja za unos imena oglašivača, adrese, broj lične karte i JMBG-a, i koji je poverljiv i u potpunosti zaštićen od javnosti. Samim tim je i zloupotreba unetih podataka onemogućena, što je na našem portalu sasvim jasno objašnjeno. Naravno, dešavalo se između ostalog i to da su određeni članovi odbijali da unesu svoje podatke iz straha da će biti vidljivi široj javnosti a možda i zloupotrebljeni. Kasnije smo iz direktnog razgovora sa dotičnim licima saznali i konkretne razloge za taj strah. Jedan od zainteresovanih oglašivača je odbio da završi proceduru postavljanja oglasa jer se brinuo da će možda neko uspeti preko tih podataka da ga nađe i opljačka kada dobije pare od prodate nekretnine. Drugi primer, doduše malo šaljivijeg tona, nam stiže iz Nemačke. Naime, naš sunarodnik koji trenutno radi u Minhenu je, takođe, zastao kod pomenute deklaracije, tačnije polja za JMBG. Tom prilikom je kao razlog preskakanja istog, pomenuo da ne može uneti svoj lični broj jer on, ipak, radi u Nemačkoj i to se iz mail adrese mora videti, stoga on treba biti pošteđen te obaveze. Potom je sa naše strane usledilo iscrpno objašnjenje kako je i zašto to obavezno, ponovo citiranje zakona, kao što svaki put sledi. Još jedan simpatičan primer je dala gospođa iz jednog grada u centralnoj Srbiji (inače vlasnica jednog lokala) koja je sumnjala da će ukoliko unese svoj matični broj biti viđena od strane poreske uprave i primorana da plati porez koji duguje.
Iz svega toga vidimo kako je nepoverljivost našeg naroda prema internetu i svemu što on omogućava izuzetno jaka i da će proći dosta vremena pre nego što naviknemo da koristimo sve regularne internet servise bez suvišnog straha za sopstvenu bezbednost. Naravno, biće potrebno dosta uticaja od strane medija po ovom pitanju kao i subjekata koji funkcionišu u IT sektoru kako bi se široj javnosti objasnile i donekle približile sve mogućnosti korišćenja interneta, a na to da ostavljanje osnovnih a pritom javnih podataka nije bauk, počeli smo i mi da utičemo kroz kontakt sa klijentima. Pri tom, mislim samo na onu grupaciju kojoj je strah predstavljao jedini zastoj, dok ostali koji se bave ilegalnim poslovima koje žele da oglase niti su nam potrebni niti im je mesto na internetu.