Pre izvesnog vremena, u našem magazinu je objavljen tekst o jednoj interensantoj temi o kojoj se kod nas malo priča – o elektromagnetnim zračenjima u životnim prostorima.
Danas živimo okruženi raznim vrstama zračenja – bežične komunikacije (mobilna telefonija, wireless mreže i sl.), kućni uređaji (mikrotalasne pećnice), električni dalekovodi i još mnoštvo drugih stvari kojih upošte nismo svesni. Rezultati istraživanja koji se bave ovim problemima su često dvosmisleni i nepotpuni što za ovako ozbiljnu temu uopšte nije dobro. S obzirom na to da zračenje neosporno postoji postavlja se pitanje šta je sve moguće uraditi kako bi se ublažila potencijalna neželjena dejstva.
Jedan od najčešćih metoda koji je i najlakše primeniti je postavljanje biljaka u prostorije u kojima se boravi. Mnoge vrste su poznate po tome da upijaju elektromagnetna zračenja – na primer spatifilum (Spathyphyllum wallisii) ili difenbahija (Dieffenbachia amoena) itd. Moj spatifilum već nekoliko godina živi tik uz televizor i sasvim lepo uspeva.
Pored ovih, prirodnih metoda, postoje i razna tehnička rešenja koji obavljaju sličnu funkciju.
Još jedan interesantan aspekt ove priče leži i u našem odnosu prema ovom problemu. Naime, na dalekom istoku, tradicionalno je jedan od najbitnih faktora prilikom kupovine nekretnine prisustvo raznih vrsta zračenja. U skladu sa tim se i bira lokacija ili se koriste metode kojima se postojeća situacija menja i koriguje. Iako nama ovo deluje na granici ezoterije u pitanju su veoma egzaktne stvari koje su se u praksi pokazale kao veoma utemeljene.
Iako je ova problematika u maloj meri prisutna u našim zakonskim aktima, ne vrši se skoro nikakva edukacija stanovništva. Shodno tome, ne postavlja se ni dovoljno pitanja i sve se svodi na aktivnost pojedinaca. Ova oblast potpada pod odgovornost Ministarstva za zaštitu životne sredine i smatram da je njihova odgovornost da ovoj problematici obezbede svu medijsku pažnju koja joj je potrebna.