Svakome ko je nekad pregledao oglase za nekretnine se dešavalo da neleti na ponudu sa prilično šturim opisom i skraćenicama tipa: IIsp.,CG,Nbg,T, itd. Ovo treba da predstavlja stan na drugom spratu sa centralnim grejanjem i terasom,lociran na Novom Beogradu. I to je sve. A da li je to stvarnom kupcu/zakupcu dovoljno da odabere stan po željenim kriterijumima? I da li kod njega ovakva ponuda ostavlja utisak ozbiljnosti vlasnika i atraktivnosti nekretnine? Ja lično ne bih rekla, a uviđam da i krajnji kupci dele mišljenje. Zašto onda agencije koje se oglašavaju putem štampanih medija i dalje forsiraju ovakav način predstavljanja nekretnina? Postoji više objašnjenja…
Jedno od, bi bio manjak vremena da se detaljno popune podaci o aktuelnoj ponudi, mada, uprkos svojoj prezauzetosti, trebalo bi da upravo ovo bude jedan od glavnih zadataka agencija jer direktno od ove procedure im i zavisi prodaja nekretnine. Svima je poznato da je oglašeni objekat trostruko atraktivniji ukoliko je detaljno opisan i po mogućstvu opremljem fotografijama,bilo da je reč o štampanim ili online medijima.
Pročitajte ceo članak »
Kako je došlo do zapleta? Vlasnik koji želi da proda svoj stan isti postavi obično u neki od štampanih oglasnika za nekretnine, čijeg 70% tiraža kupuju agencije i agenti, koji potom istog tog vlasnika preplave telefonskim pozivima interesujući se za oglašenu nekretninu. Usled ovakvog interesovanja oglašivač dobija lažnu predstavu o prevelikoj potražnji za njegovom nekretninom, te stoga podiže cenu, jer smatra da će je veoma lako prodati. Kada na tu cenu agencija doda svoju proviziju, pošto ne može da je oduzme od cene vlasnika, jer naravno predhodno nije dogovorila saradnju, dobija se potpuno nerealana suma koju kupac treba da plati. Ova lančana reakcija često uključuje i veći broj članova koji učestvuju u nadogradnji cene…
No, već duži period na svim medijima aktuelni su članci u kojima čitamo polemike stručnjaka građevinara kako cene nekretnina neće padati zbog skupe gradnje i skupih kredita koje su uzimali od banaka kako bi izveli radove. Sa druge strane agenti za prodaju nekretnina i stručnjaci iz ove oblasti govore da se cene lagano koriguju.
Gde je istina? Šta reći ljudima koji nemaju puno vremena da odlažu kupovinu svog prvog stana čekajući povoljnija vremena?
Evidentno je da se na našem tržištu tražnja nije realno smanjila, već oni koji mogu u ovom trenutku kupiti stan, nemaju nameru platiti više nego što misle da će taj isti vredeti, kada prođe aktuelna kriza sa nekretninama.
U iščekivanju navedenog, veliki broj ljudi svoju kupovinu ne mogu ili ne žele više da odlažu i definitivno im je potreban savet bolji od “ne kupujte sada ništa osim hleba i mleka” koji su dobili od pojedinih ministara kao savete o merama štednje koje treba preduzeti u situaciji krize.
U čitavom zapletu na tržištu, pojavljuju se investitori koji nude prilično dobro rešenje. Naime, ponuđen je model iznajmljivanja novo izgrađenih stanova s mogućnošću otkupa. Iznajmite stan na 18 meseci i sve što platite odbija vam se od ukupne cene stana, ukoliko se odlucite za kupovinu. Ovo predstavlja ’svojevrsni oblik samokreditiranja’ veoma zgodan, jer ljudi imaju dovoljno vremena da procene da li im odgovara novi kraj i da li stan zadovoljava njihove potrebe, tj. da se odluče za kupovinu.
Na hrvatskom tržištu nekretnina, ovaj koncept je izazvao veliko interesovanje, pogotovo kod mlađih ljudi ili mladih porodica, koji u ovom trenutku ne ispunjavaju sve uslove za uzimanje stambenih kredita.
Sa druge strane ovo može biti idealno rešenje za investitore koji imaju problem da povrate uložen novac u već izgrađene stanove. Ovakva ponuda će ohrabriti potencijalne kupce ili možda podstaknuti i one koji nisu planirali da razmisle o kupovini. Čak i u slučaju da ne dođe do realizacije kupoprodaje, investitor dobija određenu sumu i na taj način je izbegao da stan stoji prazan čekajući na povraćaj investicije.
Kada ste poslednji put pročitali uputstvo za korišćenje nekog servisa na internetu, savet za popunjavanje formulara ili jednostavno kako funkcioniše neki sajt?
Jako je interesantna pojava da veliki broj korisnika uputstvo čita tek nakon što napravi neku grešku. Izgleda da ona stara narodna: „Bolje sprečiti nego lečiti” ovde ne važi.
Naime, na svakom ozbiljnom sajtu koji nudi neku vrstu servisa/usluga i na kome je potrebno izvršiti neku akciju postoji objašnjenje za to što se radi. Bilo da je u pitanju Facebook ili Google AdWords ili neki portal za nekretnine, postoje uputstva i objašnjenja za svaku funkciju, opciju ili mogućnost koja tu postoje sa razlogom. Nije bitno da li je sajt/servis komplikovan ili ne, objašnjenje mora da postoji jer se ništa ne podrazumeva – svakom korisniku mora biti kristalno jasno šta će se desiti kada izvrši neku akciju. Taj koncept postoji još od trenutka kada je počelo istraživanje tržišta i navika ponašanja potrošača, pa je sasvim normalno da je prenešen i na internet.
Ovaj problem nije, naravno, nov. Istorijat čuvenog izraza „RTFM” koji označava krajnji stadijum očaja sysadmin-a upravo pokazuje koliko često se ovakve stvari dešavaju.
Pročitajte ceo članak »