Članci tagovani pod: ‘internet’
Svakome ko je nekad pregledao oglase za nekretnine se dešavalo da neleti na ponudu sa prilično šturim opisom i skraćenicama tipa: IIsp.,CG,Nbg,T, itd. Ovo treba da predstavlja stan na drugom spratu sa centralnim grejanjem i terasom,lociran na Novom Beogradu. I to je sve. A da li je to stvarnom kupcu/zakupcu dovoljno da odabere stan po željenim kriterijumima? I da li kod njega ovakva ponuda ostavlja utisak ozbiljnosti vlasnika i atraktivnosti nekretnine? Ja lično ne bih rekla, a uviđam da i krajnji kupci dele mišljenje. Zašto onda agencije koje se oglašavaju putem štampanih medija i dalje forsiraju ovakav način predstavljanja nekretnina? Postoji više objašnjenja…
Jedno od, bi bio manjak vremena da se detaljno popune podaci o aktuelnoj ponudi, mada, uprkos svojoj prezauzetosti, trebalo bi da upravo ovo bude jedan od glavnih zadataka agencija jer direktno od ove procedure im i zavisi prodaja nekretnine. Svima je poznato da je oglašeni objekat trostruko atraktivniji ukoliko je detaljno opisan i po mogućstvu opremljem fotografijama,bilo da je reč o štampanim ili online medijima.
Pročitajte ceo članak »
Kada ste poslednji put pročitali uputstvo za korišćenje nekog servisa na internetu, savet za popunjavanje formulara ili jednostavno kako funkcioniše neki sajt?
Jako je interesantna pojava da veliki broj korisnika uputstvo čita tek nakon što napravi neku grešku. Izgleda da ona stara narodna: „Bolje sprečiti nego lečiti” ovde ne važi.
Naime, na svakom ozbiljnom sajtu koji nudi neku vrstu servisa/usluga i na kome je potrebno izvršiti neku akciju postoji objašnjenje za to što se radi. Bilo da je u pitanju Facebook ili Google AdWords ili neki portal za nekretnine, postoje uputstva i objašnjenja za svaku funkciju, opciju ili mogućnost koja tu postoje sa razlogom. Nije bitno da li je sajt/servis komplikovan ili ne, objašnjenje mora da postoji jer se ništa ne podrazumeva – svakom korisniku mora biti kristalno jasno šta će se desiti kada izvrši neku akciju. Taj koncept postoji još od trenutka kada je počelo istraživanje tržišta i navika ponašanja potrošača, pa je sasvim normalno da je prenešen i na internet.
Ovaj problem nije, naravno, nov. Istorijat čuvenog izraza „RTFM” koji označava krajnji stadijum očaja sysadmin-a upravo pokazuje koliko često se ovakve stvari dešavaju.
Pročitajte ceo članak »
Tek što smo prihvatili korišćenje internet servisa u svakodnevnom poslovanju i jedva prevazišli strah od istog, pojavila se nova bojazan koja muči većinu korisnika u našoj zemlji. Naime, trenutno aktuelna paranoja se tiče ostavljanja ličnih podataka na formularima koje određene web stranice zahtevaju. To mogu biti osnovni podaci u vidu imena i prezimena, adrese, JMBG-a ali u određenim sluč
ajevima zahteva se broj platne kartice, PIN, broj telefona, itd. Sajtovi na kojima je potrebno ostaviti ovakve podatke su uglavnom komercijalne prirode, pa ih uglavnom koristimo za naručivanje proizvoda, oglašavanje, razna plaćanja, kao i registracije na raznim sistemima. Naravno, kao i prema svakom savremenom sistemu i informacionom trendu, naš narod je i prema ovom načinu obavljanja poslova ostao skeptičan. Budući da živimo u okolnostima kakve jesu a da je internet pogodno sredstvo za zloupotrebu korisnih informacija, nije ni čudo što je ovo tabu za internet korisnike u zemlji.
Većini su poznati slučajevi phishing-a gde se od korisnika izvlače informacije navodeći ga da misli da je kontaktiran od strane njegove banke, organizatora neke nagradne igre ili promotivne kampanje i to putem e-maila na koji je potrebno odgovoriti podacima o njegovoj kartici kako bi mogao da preuzme nagradu ili porudžbinu. Neke od žrtava cyber prevara su oštećeni zahvaljujući dobro razrađenim pharming sistemima, gde se posetilac sajta (uglavnom su to finansijske ustanove) redirektuje na lažan sajt istog sadržaja koji takođe zahteva odavanje poverljivih podataka, i tako kreće priča. Ima još mnogo načina na koji se mogu otkriti informacije za zloupotrebu, i te priče su upravo ono što stoji najupečatljivije u mislima naših sugrađana kada dođu u situaciju da ostave svoje podatke. Tako poučeni nezgodnim iskustvom od nekog poznanika, prosečan internet korisnik kada naiđe na običnu formu (obrazac) na nekoj stranici, obično odbije da popuni. Sa takvim problemima koji potiču od ljudske nepoverljivosti smo se i mi susretali. Pročitajte ceo članak »